Danas oprema, a do kraja godine teren sa veštačkom travom na Dubočicinom stadionu

Izgradnja terena sa veštačkom travom ćemnogo poboljšati i olakšati razvoj i uspehe fudbalera, a time i klubova
Danas oprema, a do kraja godine teren sa veštačkom travom na Dubočicinom stadionu
Mladim fudbalerima iz 61 kluba sa teritorije grada Leskovca Fudbalski savez Srbije danas je u poklonio je sportsku opremu kakvu nose baš naši reprezentativci, a ovom prilikom najavljeno je i da će gradski stadion dobiti teren sa veštačkom travom.

Gradonačelnik Goran Cvetanović podsetio je da je grad izdvojio 55 miliona dinara za finansiranje sportskih klubova iz Leskovca i okoline, a da 50 posto ukupnog novca ide na finansiranje fudbala i dodao da leskovački fudbal ima perspektivu i da grad brine o mladim talentima naglašavajući da u klubovima trenira 2.500 dece.

U toku godine Leskovac će dobiti i teren sa veštačkom travom u okviru stadiona Dubočica, gde će fudbaleri moći da treniraju pod boljim uslovima„, obećao je Cvetanović.

Potpredsednik FSS, Savo Milošević je rekao da je svestan sa kakvim problemima se suočava fudbal, te otuda i ovaj vid pomoći.

Pomoć treba da dođe i od strane države, jer generalno svi imaju problem sa infrastrukturom koja je preduslov za sam treninig i razvoj fudbalera. Izgradnja terena sa veštačkom travom ćemnogo poboljšati i olakšati razvoj i uspehe fudbalera, a time i klubova. Činimo ogromne napore da mlade usmerimo na sport, dodela opreme i završetak terena u Leskovcu do kraja godine je jedan od njih„, kazao je Milošević.

Predsednik FSS Slaviša Kokeza naglasio je da jeLeskovac jedan od gradova koji finansira i stalno ulaže u fudbal i da može poslužiti drugima kao primer kako se brine i ulaže u mlade sportske talente.

Dogovorili smo se da će FSS uraditi pripremne radove za teren sa veštačkom travom, a ukoliko dobijemo pomoć od UEFA, biće izgrađen i stadion u Leskovcu„, kazao je Kokeza.

Klubovi koji su danas dobili vrednu opremu su: Moravac-Orion (Mrštane),Sloga (Leskovac),Dubočica(Leskovac), Pusta reka(Bojnik) , Sloga(Lipovica), Mladi borac (Živkovo) ,Vučje (Vučje), Bobište (Bobište) ,Zločudovo (Zloćudovo) ,Umac (Miroševce) ,OFK Brza (Brza), Železničar (Brestovac) ,Plantaža (Donje Stopanje), Jedinstvo (Gornje Stopanje), Čekmin (Čekmin) Omladinac (Donje Stopanje) ,Kumarevo 65 (Kumarevo) OFK Morava (Leskovac) Šumadija (Razgojna),Mladost (Vinarce), Jedinstvo (Grdelica), Sloboda (Donje Brijanje), Bratstvo (Bratmilovce), Mladost (D.Lokošnica) ,Radnik Sušica (Šišina),Marjan MB (Mala Biljanica),Lemind 1953 (Leskovac), Navalin (Navalin), BSK (Belanovce) ,Real (Donja Jajina) ,Napredak 1986 (Bogojevce), Atletiko (Donja Jajina), Milanovo (Milanovo) Moravac (Guberevac) , Rudar 1973 (Rudare) , Mladost (Kutleš), Derbi 2016 (Vlase) ,Jašunja (Jašunja), Moravac (Pečenjevce), Gornje Sinkovce (G.Sinkovce), Gornje Krajince (G.Krajince), Turekovac (Turekovac), Todorovce (Todorovce) ,Veternica 1926 (Leskovac), Nomanica (Nomanica), Badince (Badince), Lider MGM (Leskovac) ,OFK Šampion 2014(Leskovac), Građanski (Leskovac), ŽGFK Lavice Dubočica (Leskovac) ,Vlasina Vlasotince,Budućnost Orašje, Jedinstvo Šišava , Progres Ladovica, Polet Stajkovce, Mladost Batulovce, Gradac Konopnica, Radan (Lebane), Jedinstvo (Bošnjace), Jablanica(Medveđa), Radnički (Pertate).

Akciju dodele opreme Fudbalski savez organizuje širom Srbije

(Marija Paravinja,Autor: Jugmedia )

Advertisements
Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

TRADICIONALNI ISPRAĆAJ MLADE IZ RODITELJSKE KUĆE Češljanka i grabena pogača – devojačko veče na leskovački način

Češljanka i grabena pogača – devojačko veče na leskovački način
Udaja i odlazak iz rodne kuće za mnoge devojke bolan je zbog odvajanja od roditelja i promene načina života, ali u Srbiji su samo Leskovčani kroz običaj češljanka uspeli da dočaraju tu tugu.

Češljanje ili češljanka je, zapravo, ekvivalent za devojačko veče koji je u gradu na Veternici ukorenjeno još početkom 19. veka i zadržalo se do danas, bez obzira na obrazovanje i status buduće mlade, a pesma „Prašatavaj majko, praštavaj“ je tužbalica i zajednički imenitelj koja rasplače i najtvrđe srce.

Dragana Ranđelović (26) nije, kaže, želela češljanku, ali je na to nagovorila majka Ljiljana.

Ona je pravila češjanje, kao i njena majka i baka i prabaka, pa je smatrala da bi bilo sramota da ja prekinem tradiciju”, objašnjava devojka za Jugmediu pre rituala, tvrdeći da suzu neće pustiti, ali to obećanje nije održala.

Plakala sam jer je moja majka plakala i svi su plakali”, rekla je Dragana posle češljanja, ne krijući uzbuđenje.

Češljanje je isključivo žensko slavlje, a od muškaraca na njemu se mogu videti samo konobari i jedan dečak star do 5 godina – nakonjče. Ćešljanje se ranije održavalo u devojačkoj kući dva dana pre svadbe, a danas u restoranima.

Centralni događaj kreće kada na veselje stigne svekrva u pratnji rođaka i komšinica, noseći „taze slatku grabenu pogaču“,  siniju  sa spremom za mladu, u okićenu bukliju. Sve se to preda u ruke novopečenoj mladoj, a onda kreće ritual.

Na pod se prostire beo čaršav, postavi se kantar, preko kantara jastuk na kome sedne devojka okružena najboljim drugaricama. Preko puta je nakonjče koje u rukama drži naopako okrenuto i vezenom maramicom prekriveno ogledalo. A onda kreće pesma:

Trešnja se od koren korneše, moma se od majke beleše. Praštavaj majko, praštavaj, ako sam ti nešto zgrešila. Do sada sam tebe slušala od sutra ću slušam svekrva, svekrva, sverka, zaova, jetrva i najmalo mi deverče. Praštavaj majko, praštavaj“.

Već na prve taktove pesme, koja je u Leskovac stigla iz Makedonije, odnosno Vardarske banovine, kreću suze. Plaču sve dame. Negde pri kraju plače i Dragana, pazeći da ne pokvari šminku. Sve vreme nekoliko najboljih drugarica češlja Draganu naopko okrenutim češljem. Dragana ustaje i sada ona češlja svoje drugarice, ali i sve druge devojke, želeći im da se i one što pre udaju.

Kad se završi pesma, Dragana ponovo seda na jastuk. Preko njene glave drugarice stavljaju beli čaršav, a svekrva iznosi grabenu pogaču i tada nastaje pravi metež, guranje, cika i vrisak jer svaka devojka želi parče tog simbola.

Slađana Rajković, etnolog u Narodnom muzeju u Leskovcu objašnjava da svaki detalj ima simboliku.

Kantarom se na simboličan način meri težina mlade, da se zna koliko je teška pre, a koliko će biti teška nekoliko meseci posle udaje. On istovremeno simbolizuje i odmerenost u braku i želju da predstojeći porođaji idu glatko kao što kijac, odnosno, kruška na kantaru ide glatko po njegovoj dršci – numeratoru. Ogledalo je naopako okrenuto kako se mlada ne bi vraćala u prošlost s obzirom da sada ulazi u red uadatih žena.  Nakonjče, ne starije od 5 godina, kako bi mlada mogla 3 puta da ga podigne, predstavlja simbol napretka i produženje loze, grabena pogača je namenjena devojakam kako bi se i za njih grabili momci, a sam čin češljanja je želja da mlada lepo izgleda na svadbi“, priča Rajkovićeva.

Ovaj običaj podrazumevao je ranije crveni jastuk i crveno ogledalce, boja simbol radosti, ali se danas na većini češljanja ides a belom bojom jer se teško dolazi do crvenih češljeva sa drškom.

Vremenom se ovaj autentični svadbeni običaj, prerasao u tradiciju, preneo i na nekoliko sela u okolini Leskovca, ali dalje odatle nije otišao.

(Milica Ivanović,Autor: Jugmedia )

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

Saradnja Trgovinsko-ugostiteljske škole i hotela “Golubački grad”

Povodom inicijative Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja u pravcu razvoja dualnog obrazovanja, Trgovinsko-ugostiteljska škola je sklopila ugovora o saradnji sa hotelom „Golubački grad“ iz Golubaca. U njemu će učenici škole koji se obučavaju za kuvare, konobare i turističke tehničare obavljati profesionalnu praksu toku leta. Tim povodom direktor škole Gradimir Ilić je rekao da je ovo primer uspešne poslovne saradnje između uspešnog hotela i privrednike s jedne i jedne ugledne škole s druge strane.
„Nadam se da ćemo u toku leta sa ovim kadrovima i onim što pokažemo biti na nivou zadatka koji se od nas očekuje, opravdati poverenje i doprineti da ovaj hotel dobro radi, kako bi nastavili saradnju i u narednom periodu. Praktična nastava će početi već sledeće nedelje, kada će prva grupa sa svojim nastavnikom krenuti put Golupca. Inače, škola će uskoro potpisati sličan ugovor i sa jednim hotelom na Vlasinskom jezeru.“
Rosica Miladinović, direktorka hotela „Golubački grad“, rekla je da joj je čast što može da sarađuje sa jednom od najpoznatijih ugostiteljskih škola u Srbiji.


„Čitavo tržište turizma i ugostiteljstva vapi za mladim i obrazovanim kadrom, a mi smo sigurni i na pravom smo putu da taj kadar nađemo u ovoj školi. Deca će biti na radu na jednoj atraktivnoj destinaciji, a Dunavska strategija promoviše Dunav kao reku saradnje Evrope zapada i istoka, a ujedino mi kao hedonisti Srbi među svim Evropljanima znamo da sve ono što turisti zamisle, naše vešte ruke ugostiteljstva naprave i ponude na ugostiteljskom delu stolova. Uz iskustvo starijih kuvara i konobara koji su u hotelu i mladih snaga i ideja očekujemo još uspešnije rezultate i bolju turističku ponudu. U poslednje vreme beležimo i porast stranih turista, tako da će mladi kadar imati prilike da se suoči i sa tim izazovom i upotrebi i usavrši svoje poznavanje stranih jezika.“

 

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

Sindikati, studenti, prosvetari i naučnici protestuju za 1. maj

U Srbiji će nekoliko sindikata i organizacija protestnim skupovima i šetnjama obeležiti Međunarodni praznik rada.
Darko Vojinovic: Protest u Beogradu

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ održaće protest u Beogradu na kome će zatražiti povećanje plata i dostojanstven rad u Srbiji.

Protest će početi na Trgu Nikole Pašića u 12.00, a posle toga će se okupljeni uputiti do Vlade Srbije, gde planiraju da iznesu svoje zahteve. Ti reprezentativni sindikati traže veće plate, potpisivanje kolektivnih ugovora, povećanje minimalnih zarada i izmenu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Protestu ova dva reprezentativna sindikata će se pridružiti i članovi Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Politička organizacija Levi Samit Srbije (LSS) koja je prošle nedelje započela kampanju za promenu Zakona o radu pod nazivom „Ko krade rad“, počinje protest u 11:30 kod Glavne pošte, nakon čega će se pridružiti sindikatima na Trgu Nikole Pašića i protestnoj šetnji.

Prvomajski protest održaće i naučnici koji su najavili „Marš za nauku“ i koji bi trebalo da počne u 11.00 u parku Manjež.

Protest studenata „Protiv diktature“ organizuje Prvomajski uranak od 8.30 na Trgu Nikole Pašića ispred Doma Narodne skupštine.

Deo studenata okupljenih oko protesta „Protiv diktature“ iz Beograda, ali i Novog Sada pridružiće se Levom Samitu Srbije kod Glavne pošte, a kasnije i sindikatima na Trgu Nikole Pašića.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ će 1. maj obeležiti protestnim okupljanjem u Kruševcu, na platou Doma sindikata.

Protest u Kruševcu se organizuje kao podrška aktivistima tog sindikata iz kruševačkog Trajala koji su proglašeni tehološkim viškom, „ali i svim do sada otpuštenim radnicima, žrtvama tranzicije, neoliberalne ekonomske politike koja se sprovodi i čije katastrofalne posledice osećaju svi gradjani Srbije“.

Međunarodni praznik rada, Prvi maj, obeležava se danas širom sveta u znak sećanja na dan kada je 1886. godine oko 40.000 radnika u Čikagu, tražeći bolje uslove života, stupilo u štrajk i obustavilo rad.

(Izvor,https://insajder.net/sr,Foto: Darko Vojinovic / Protest u Beogradu)

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

KMF Leskovac  pevajući iz Bujanovca

KMF Leskovac  pevajući iz Bujanovca

U utakmici 19. kola regionalne futsal lige, ekipa KMF Leskovac deklasirala domaći As u Bujanovca
 Posle prvih deset minuta rezultat na semaforu glasio je 2:2 a igra ekipe iz Leskovca nije ličila na ekipu koja je tokom sezone prosto mlela protivnike pa je rezulat poluvremena 3:2 prilično realno pokazao sliku na terenu.

Ipak, posle pauze, na teren sportskog centra „Mladost“ u Bujanovcu kao da je izašla druga ekipa. Rastrčali su se po terenu igrači iz Leskovca i uigranim kombinacijama i izrađenim akcijama pokazali da su s pravom na prvom mestu i naredne sezone igraju i višem stepenu takmičenja.

Golove za ekipu iz Leskovca postigli su:  Miloš Petrović u 6., Igor Stefanović u 33.,35., 36., Nikola Stanojević u 32. i 39., Ljubiša Cvetanović u 10. i 25., Petar Marjanović u 38. i Stefan Đorić u 39. minutu. Strelci za ekipu As bili su: Mistafi u 4. iz  kaznenog udarca, Jordanović u 13. i Fljorim u 14. minutu.

Utakmicu je pred pedesetak gledalaca vodio sudijski par Stajić-Ristić iz Vranja

(Z.Jovanović,Autor: Jugmedia)

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

Leskovačke Zvezdice Apsolutni Pobednik Prvog Horfesta

Nastupom Dečjeg hora Zvezdice iz Leskovca,  zvanično je počeo drugi HorFest u organizaciji Muzičke škole „Živorad Grbić“ iz Valjeva.  Za titulu najboljeg ove godine takmiče se 25 horova iz Kikinde, Beograda, Loznice, Obrenovca, Kraljeva, Čačka, Bora, Vranja, Prokuplja, Požarevca i Trebinja, dok se Valjevo predstavlja sa čak 9 horskih sastava, a iz Leskovca se predstavila vokalna grupa Libero.
Leskovačke Zvezdice, inače apsolutni pobednik prvog Horfesta, oduševile su prisutne u svečanoj sali Muzičke škole, doživevši ovacije publike.
Hvala drugarima i celom timu na čelu sa dirigentnom Jelenom Cvetković Crvenicom, što su ovo veče i našu svečanost učinili posebnim i čarobnim, rečeno je sinoć u Valjevu.
Prof. dr Jelena Cvetković Crvenica vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu i dirigent gradskog hora „Zvezdice” iz Leskovca učestvuje u radu žirija na ovogodišnjem festivalu horova. Festival okuplja dečije, omladinske, mešovite, kamerne i jednorodne horske sastave i vokalne grupe.
Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

Seminar solo pevanja u Leskovcu

Seminar solo pevanja u Leskovcu

 Muzička škola „Stanislav Binički“ Leskovac uspešno je organizovala seminar solo pevanja za sve  zainteresovane učenike, koji se završio sjajnim koncertom.

Seminar je vodio Aleksandar Petrović, tenor, prvak opere Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu.

Dvodnevni seminar koji je održan od 22. do 22 aprila, završen je koncertom na kome su polaznici seminara, Isidora Bogdanović, Stefan Cekić, Marija Kostić, Ivana Mitić, Mina Nikolić, Doroteja Aranđelović, Lola Stanković, Anđela Jovanović, Marko Ignjatović i Anđela Janković, pevali arije, a kao iznenađenje večeri za posetioce koncerta, na samom kraju je i sam predavač oduševio publiku otpevavši dve arije.

Saradnici u organizaciji koncerta i korepetitori bili su profesori muzičke škole „Stanislav Binički“ Dragana Lalić, Nada Jovanović, Ninoslava Stamenković i Jovana Milenković.
(Zoran Jovanović,Autor: Jugmedia )

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

PRIPREMA SE SNIMANJE FILMA O LEGENDARNOM FEJATU SEJDIĆU IZ BOJNIKA

Kralj trube, gorostas čiji se krug zatvara tamo gde je i počeo

Putovao sam celim svetom, od Evrope, preko Rusije do Australije. Svuda su me slavili i veličali, svuda su me nagrađivali, danas najviše vremena provodim u svojoj sobi, sa televizorom, a čim prvo sunce ogreje ja sam ovde ispred kuće
Kralj trube, gorostas čiji se krug zatvara tamo gde je i počeo

Prošao sam ceo svet, mogao da živim u Parizu, Londonu, Australiji ili Americi, ali završio sam ovde u Bojniku, vuklo me nešto nazad, priča Fejat Sejdić, samouki kralj trube, koji je još 2000. godine morao da je odloži zbog bolesti.

Ovog maestra, kako su ga zvale same kolege, zatekli smo kako sedi na drvenoj stolici, posmatrajući parče neba i retke prolaznike ispred kuće svoga sina Zorana, u Bojniku kod Autobuske stanice.

Grejem stare kosti. Nekada sam putovao celim svetom, od Evrope, preko Rusije do Australije. Svuda su me slavili i veličali, svuda su me nagrađivali… Danas sam usamljen, iako sam okružen svojom predivnom porodicom, najviše vremena provodim u svojoj sobi, sa televizorom, a čim prvo sunce ogreje ja sam ovde ispred kuće. Bilo mi je veoma teško da se odvojim od trube. Dve godine sam patio i tu patnju prebrodio zahvaljujući sada svojoj pokojnoj supruzi“, priča dok nas nudi da uđemo u kuću.

Zna zašto smo došli. A kako i ne bi, jedino ga novinari nisu zaboravili.

Četrdeset godina se družio sa trubom. U svet je krenuo iz malenog Bojnika i svoj životni krug, kaže, zatvara upravo tu, gde žive svi Sejdići, sin Zoran i unuk Nebojša, sada vođa orkestra „Fejat Sejdić“, koji grabi stazama svog dede, i koji će 11. maja u Hali sportova na Novom Beogradu nastupiti kao predgrupa na koncertu „Džipsi kingsa byPaco Baliardo i Mikael Baliardo“, kao  nekada njegov deda.

Nebojša Sejdić sa strogim kritičarem

Čiko i njegovi muzičari su nam nešto kao rod, jer je deda više puta nastupao sa njima. Poslednji put, 1995. godine, kada sam i ja svirao sa njima u Parizu. Bilo je to pre 15 godina. Sada imam veliku tremu, bojim  se da ne obrukam dedu“, priča Nebojša, koji danima vežba za taj nastup.

Fejat Sejdić danas ima 68 godina. Teško se kreće od posledica šloga koga je jedva preživeo, ali razgovetno govori. Tih, ljubazan, šarmantan, dobroćudan, skroman, sa gospodskim manirima, iako je ponikao, kako sam kaže u „cigan mali“ u Bojniku. Ipak, na događaje i pregršt svetskih i domaćih nagrada i priznanja ga podseća sin Zoran, na papire koje Fejat uredno čuva u povećoj plastičnoj kesi.

KRALJ TRUBE

Sva priznanja su mi draga, ali na prvo mesto stavljam ono od Predsedništva SFRJ, kojim sam 1987. godine odlikovan Oredenom rada sa srebrnim vencem za napredak zemlje, kao i ono kada su me 2009. godine progalasili Kraljem trube na Filmskom festivali u Vrnjačkoj banji. Takvu čast nije doživeo ni jedan vođa duvačkog orkestra, a velika mi je čast što sam dobio i nacionalnu penziju, kao jedini trubač u Srbiji“, priča tiho, ali sa ponosom.

A život Fejata Sejdića, bosonogog cigančeta iz Bojnika, koje se vinulo do zvezda, stekavši svetsku slavu, liči na holivudske filmove sa srećnim krajem i ne bi stao ni u nekoliko knjiga.

Film o Fejatu Sejdiću

Beogradski reditelj Vladimir Kajlović priprema dokumentarni film o Fejatu Sejdiću, čiji je i scenarista. „Biće to film o čoveki koji je pored slave, uspeha i padova ostao čovek, koji zrači dobrotom i iskrenošću – gorostas. Takvi ljudi potrebni su danas Srbiji“, kaže Kajlović. Inače, film će početi scenom susreta Fejata i Čika iz „Džipsi Kingsa“.

Trubu svoga oca Kadrije prvi put je uhvatio u ruke sa tri godine i prvi put dunuo u nju tamo pored mahale, na ušću dve reke, na isti način kako je Kadrija krišom uradio na istom mestu sa trubom svog oca Rustema, slavnog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rada,  ali kao i njegov sin Zoran.

Dobio sam tada batine jer je truba moga oca bila svetinja. Nije me otac učio da sviram, ja sam samo slušao, pa kad je shvatio da sam naučio, uzeo me u orkestar. Mnogo godina kasnije ostavio je amanet da ja budem šef orkestra, a ne moja starija braća Ćazim i Demir. Ali ja sam sve Sejdiće pokupio u svoj orkestar i svi su imali koristi od od toga. Mnogo smo radili, mnogo smo zarađivali, ali nismo stekli bog zna šta, jer smo i trošili“, objašnjava.

Jedino što je ostalo od te zarade, to je dvospratna još nedovršena kuća Zorana Sejdića, a onu u romskoj mahali su prodali.

O Fejatu ponajviše brinu sin i snaha

Fejat je, kao i njegov otac, svirao po svadbama, pod šatrama, a onda je došlo prvo učešće na Dragačevskom trubačkom saboru 1969. godine, jedinom od 22 nastupa kada orkestar „Fejata Sejdića“ nije osvojio nagradu. Na sledećem osvaja prvu, a na potonjima se samo nižu.

Osvojili smo sve što se moglo osvojiti u Guči, dok nas nisu zamolili da više ne sviramo u konkurenciji. Pristali smo“, objašnjava.

Slavni Sejatovi trubači bilu su prepoznatljivi i po belim odelima

A posle prve nagrade, život trubača orkestra iz Bojnika se naglo menja. Drugujući sa trubom vinuli su se u sam vrh jugoslovenske estrade, prešli granice i obišli sve meridjane, osim Amerike.

PRIZNANJA U SVETU

Najlepše uspomene nosim iz Londona i sa Svetskog festivala u Francuskoj 1982. godine. Nas su odredili da pratimo njihovog pevača, koji otvara i zatvara festival. Oni mi dali note, a ja pojma nemam o notama. Kažem ja tom pevaču: „Šta ćemi note? Otpevaj ti meni malo na uvo šta treba da se svira. On se uplašio, vrišti kako ćemo da mu upropastimo sve, ali kad je čuo da sam od prve odsvirao to što je tražio, razgoračio je oči. Tada je i počela naša popularnost u svetu. Da, za to treba da imaš talenat i ništa više“, objašnjava, kao za sebe.

Na tom festivalu svirao je i bolivijsku himnu „Kondorov let“. „Bolivijci su u mirnom stavu i zapanjeno stajali zadivljeni, a posle mi rekli da nikada niko nije lepše odsvirao njihovu himnu“.

Priseća se i tromesečnog gostovanja u Australiji i koncerta u Sidneju, tamo gde je „cela hala plakala do nesvesti kada sam im svirao „Marš na Drinu“.

Svirao je Fejat nekoliko puta i Josipu Brozu Titu. Ne seća se gde i kada, ali se seća da je Tito bio veseljak. Svirao je, veli, i Miloševiću, ali ne seća se da se ovaj veselio. A svirka njegovog orkestra i danas se može čuti na preko desetak velikih i pedesetak malih ploča i cd-ova, pratila je četiri srpske popularne serije i mnoge filmove.

Koncert sa „Džipsi kingsom“ došao je mnogo kasnije, na vrhuncu popularnosti, no i taj svetski događaj ostao je Fejatu u maglovitom sećanju.

Upoznali smo se u Ljubljani gde je naš koncert trajao dva i po sata. Nisu me puštali sa bine. Jedva sam se otkačio. Čiko iz „Džipsi“  je bio zadivljen pa smo s njim dodatno svirali pola sata, među melodijama se našla i „Bamboleja“. Od tada sarađujemo. Svirali smo u Beogradu, a posle koncerta se provodili u Skadarliji, potom smo imali zajednički koncert u Francuskoj, sada moj unuk sprema koncert sa njim, sve preko menadžera. A ja nisam ni znao za menadžera, bio sam sve i vođa orkestra i prva truba i menadžer. Ma bilo je dovoljno samo da ih pogledam i oni su znali kako da sviraju“, priseća se.

Dok je Fejat bio aktivan, u Bojniku nije bilo drugih duvačkih orkestara, sada ih je 15.

NASLEDNIK

Pored mene i Bakije Bakića iz Vranja, s kojim smo se kasnije orodili jer se moja najmlađa ćerka Suzana udala za njegovog sina, niko drugi nije umeo izvorno i iz duše da prenese južnjački melos. Mislim da je moj unuk Nebojša sada na dobrom putu, no ja nisam mnogo merodavan jer suviše strogo procenjujem“, veli starina i dodaje da je recept za uspeh i to da se muzičari ne menjaju često u orkestru.

Sa praunukom Viktorom koji je trubu nasledio od svog dede Zorana, Fejatovg sina jedinca

Truba Fejata Sejdića

Fejatova skupa truba marke „roland“ sada je u Nebojšinim rukama, dedin poklon.“Kada ja jednog dana prestanem da sviram predaću je svom sinu Viktoru, koji već sada sa 5 godina pokazuje izuzetan talenat“, veli Nebojša.

Ne, neću moći da sviram na koncertu s Čikom u Beogradu, zbog čega mi je veoma žao. Ali se radujem susretu s njim i neizmerno sam srećan što se saradnja produžila preko mog unuka“,  veli.

Nebojša Sejdić stiže sa celim svojim orkestrom. Zbog fotografisanja sa dedom. Fejat ponovo s mukom izlazi ispred kuće. Kreće svirka, deca okolo igraju. Zoran pomaže ocu da sedne na onu istu drvenu stolicu. Sluša Fejat trubače, svoje učenike, bez izraza na licu.

Nije loše, nije loše“, kaže kada su utihnuli zvuci, a Nebojša priča da „deda retko pohvali“.

Pozdravljamo Fejata Sejdića. Ostavljamo ga na onoj drvenoj stolici. Nešto kasnije, kada sunce zađe iza brda, on će, verovatno, preći u svoju sobu i uključiti televizor, „svog najboljeg druga“. Maše nam sve dok smo u njegovom vidokrugu, čovek čijoj su se trubi klanjali i u šatrama i na dvorovima, a čiji se krug zatvara tamo gde se rodio i prvi put došao u kontakt s trubom – u Bojniku, varošici na jugu Srbije.

(Autor,Milica Ivanović,izvor: Jugmedia)

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

MANASTIR SVETOG JOVANA U JAŠUNJI KOD LESKOVCA: Legenda kaže da su se srpski junaci baš ovde pričestili pred odlazak u Kosovski boj

 Na temeljima porušenog hrama iz kosovskog perioda, braća Jovan i Andronik iz plemićke porodice Kantakuzin 1517. godine podizali su novu crkvu manastirskog kompleksa u okolini leskovačkog sela Jašunja – Babička gora. Manastir Svetog Jovana Preteče odiše lepotom autentičnog objekta i ikonopisa u priprati i unutrašnjosti crkve.

manastir svetog jovana u jašunji

Freske jašunjskog manastira su pravi dragulj sa početka 16. veka koji se više nigde ne može videti. Posle mnogo godina nebrige i zapuštenosti manastir na Babičkoj gori ponovo živi zahvaljujući igumanu Joanikiju i dobrotvorima.

manastir svetog jovana jašunja

Protosinđel Joanikije kada je stigao u manastir zatekao je kompleks zarastao u korov. Stara crkva, sa dotrajalim krovom, jedva da se videla, konak je bio pred rušenjem kao i delovi manastirskih zidova. Nije bilo vode i struje, a manastir je više od 50 godina bio bez domaćina.

– To je bio blagoslov i došao sam ovde sa jednom kamp-kućicom, a kada sam osvanuo video sam da to neće biti tako jednostavno. Ne sluteći kakve ćemo sve probleme imati u toj kućici sam proveo dve zime, ali blagodareći Bogu i Svetom Jovanu sve se u hodu prevazilazilo.

Ikonopis kom se sada svi dive bio je preliven čađu i ništa se od prelepih fresaka nije videlo – seća se iguman Joanikije trenutka kad je pre osam godina zakoračio u manastir.

manastir svetog jovana u jašunji

Legenda kaže da se srpska vojska ovde pričestila pred boj na Kosovu, a arheološka istraživanja potvrdila su starinu prethodnih objekata i nekadašnji izgled manastira građenog od tesanog kamena, dok su čišćenje i konzervacija ikonopisa otkrili sjaj i kulturno bogatstvo kakvo se retko viđa.

manastir svetog jovana jašunja

Gledajući njihovu lepotu i površinu, koja je skoro u potpunosti očuvana, čini ih neuporedivim čak i sa studeničkim ikonopisom, iako je on stariji i vredniji i na glasu. Ima ovakvih ikonopisa i u Sukovu, Poganovu i Temskoj, ali je jašunjski jedini koji je sačuvao svoju autentičnu lepotu i nigde nije doslikavan – ističe otac Joanikije.

manastir svetog jovana jašunja

Inicijalna sredstva za obnovu stigla su od lokalne samouprave i kompanije “Zdravlje Aktavis”, a onda su usledile i donacije iz zemlje i inostranstva – kaže Bojan Tojaga, direktor Agencije za lokalni ekonomski razvoj.

Za dve godine, kada će biti obeleženo i 700 godina od nastanka manastira, treba izgraditi još jedan potporni zid, manastirsku kapiju, popločati plato, postaviti mobilijar, završiti započetu narodnu trpezariju i paraklis i urediti ambijentalnu rasvetu.

manastir svetog jovana jašunja

Zvono koje je kralj Milan, nakon oslobođenja, 1882. godine poklonio ovom manastiru je sačuvano i biće podignuto u novoj zvonari “da zvoni kao u davna vremena i svedoči o borbi za slobodu”. Manastir je u najteže vreme, od 1920. do 1956. godine, očuvao monah Joasaf koji je došao iz Rusije, posle Oktobarske revolucije. Ovde je i umro, a njegov grob je u crkvenoj porti.

(Piše: I. Mitić; Večernje Novosti)

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar

Medalje za leskovačke majstore kulinarstva u Budvi

BUDVA

Ekipa studenata Visoke poslovne škole  iz Leskovca je na XI Medjunarodnom kulinarskom takmicenju u Budvi osvojila  devet medalja  I pehar.

Leskočani su osvojili šest zlatnih ,jednu srebrnu I dve bronzane medalje I pehar za najboljeg  juniora kuvara u ekipnoj kategoriji.

Objavljeno pod Leskovac Srbija | Postavite komentar